Lovačko društvo Borovo

Lovci i društvo sa tradicijom

Lovačko društvo "Borovo" Borovo

MAJ 2012. godine

O počecima lova govorimo još u prastaro vreme pre više od 150.000 godina kada je čovek izrađivao prva kamena oruđa i njima savladavao životinje te ih koristio za hranu, a krzno za odeću.

Lov time postaje zanimanje neophodno za život, opstanak i razvoj, što se kod nekih naroda zadržalo i do danas, a kroz istoriju je menjalo svoje obeležje i značaj.

U starom je veku razvojem poljoprivrede i gajenjem stoke kao sigurnijih izvora egzistencije lov poprimao obeležja sporta i vežbe za ratovanje.

U srednjem veku lov je sport i razonoda gospodara, kraljeva i plemstva. Običnim građanima je bio zabranjen, a oružja i lovišta nedostupni. Razumnog gazdovanja nije bilo a služio je za demonstraciju moći i udovoljavanju strastima.

Promenom istorijskih uslova i društvenih odnosa lov postaje dostupan svima pa ima obeležje sporta,rekreacije a sve više privrede kao ekonomske komponente, koja je podčinjena karakteru modernog lova.

Javlja se i pojam lovne privrede koja lovni sport snabdeva oružjem, opremom, modernim uzgajalištima divljači, a lovac sve više postaje zaštitar i doprinosi održavanju ravnoteže u prirodi.

 

Na ovim našim prostorima u ravnici uz Dunav, posle pada“ tri carstva“, a za vreme Aleksandra, tamo sad već daleke dvadeset i prve kad su i prava postala dostupna, prevladala mladalačka želja, našla se i po neka „kokotara“,“položara“,“drotara“, pa se i prva vlast složila, odobrila i Patrijaršija lov na svom terenu pa uz Božiju pomoć krenulo se. Kažu da se u kući Baće Milana na ćošku u centru Borova okupila grupa mladih, dogovorila sve po propisu, Baćo bio i prvi predsednik. Grupa mala, a imena znana: Buzaretić, Gajić, Vuković, Cvijović, Ajduković, Ristić i još poneki. Lovilo se u polju, šumi, vodi.“ Di zakoračiš, divljač skače!“

Trideset prve objavi se i Zakon o lovu, niknu i Batina tvornica na borovskoj zemlji, počelo se i bolje zarađivati, kupiše se i modernije puške, a bi i kupovne municije. U lov se išlo kolima i saonicama,s ve se nekako modernizovalo. Izađe i drugi Zakon o lovu trideset i sedme. On ponudi dobrovoljno naukovanje i polaganje lovačkih ispita. I to borovski lovci prihvatiše, a većina njih ostruči se. Lovili radnici, seljaci i gospoda.U to vreme “Bata“ se razmahao,dolazili u Borovo gosti. Borovci primili preko pedeset članova Lige jugoslovensko-bugarskog prijateljstva koje je preporučio direktor “ Bate“ Tomo Maksimović. Išlo se i u lov.

Jedno pisano sećanje prote Bogdana Dejanovića iz crkvenih knjiga Borovske parohije toga vremena kaže: “Imali smo i lovačko društvo kome je predsednik bio Vasa Ajduković. Odmah po dolasku Bate u Borovo, Srpska patrijaršija je prodavala u ritu lov na 7000 jutara. Otišao sam u Dalj i na licitaciji kupio taj lov po nagovoru Tome Maksimovića. Međutim , njegova svetost Patrijarh nije odobrio tu licitaciju samo zato što sam ja potpisao..“

 

Sredina tridesetih godina - lovci iz Borova i gosti

ispred vile prote Bogdana Dejanovića na Savulji

 

I kao što dobro ne traje dugo, a zlo još kraće, naoblači se i uznemiri, nastade metež te 41. zapucaše i neke nelovačke puške. Mnogi, a među njima i lovci odoše da odbrane svoje i život dostojan čoveka, pa kad bi gotovo vratiše se, a neki i ne.

Tih dana u drugoj Jugoslaviji ču se razglas u centru Borova i pozvaše se drugovi na upise u lovce kod Milana Buzaretića-Baće, Sime Vukovića i Lazara Ajdukovića.

Iz sećanja starih, aktivniji članovi su bili:

- Slavko Pavkov

- Đoko Radišić (Bođanac) - Vojo Atanacković (Mućak)

- Lazo Kovačević (Perker) - Vaso Šarčević

- Žarko Cvijović (Panta) - Đoko Rakazović

- Bogdan Sremac (Bokal) - Đoko Marinković (Đotela)

- Jovo Horvat (Čaruga) - Obrad Rakazović

- Ljuboja Buzaretić (Buljko) - Đuro Bačić

- Milan Buzaretić (Baćo) - Stevan Crnobarić

- Ljubo Nišević - Jovo Macura

- Nikola Kovačević (Dajaja) - Aleksandar Dejanović

- Kojica Milovanović (Kovač) - Milan Vinčić

- Dušan Gajić (Prokin) - Franjo Đapo

- Marko Sremac (Kalivoda) - Duško Jovanović

- Milan Rakazović - ĐuroTravarić

- Boško Popadić - Milan Blatnjak

- Dano Gajić - Miladin Drenovac

- Lazo Obradović - Braća: Simo, Tomo i Dule (Pikovi)

- Đoko Šoškoćanin (Modan ) - Braća: Slavko i Aleksa Nanac

- Ivo Mozer

- Vaso Ristić (Plato)

- Ratomir Babić

- Vaso Ajduković

- Dimitrije Bogosavljević

- Lazar Ajduković (Lala)

Zakupnina se plaćala opštini Borovo, a bila je 1.ooo dinara, što za ono vreme nije bilo malo.

Lovine bilko dosta, tereni lepi, gradnja kuća na borovskoj i trpinjskoj cesti napredovala, a rasla i Savulja.

 

Lovna 1946/47. godina - lovci Borova posle zajedničkog lova

 

Sredinom šezdesetih kombinat dao materijal, ko drugi do Baćo Milan zemlju, Slavko Pavkov znanje ostali lovci trud i gotova lovačka kuća. Počelo pravo gazdovanje.Nicale čeke i hranilišta, puštalo se u lovište i do 2.000 fazančića. Mladi lovci stasali, krštenja lovačkih sve više. Osavremenile i zakonske odredbe. Borovci bili malo sa Trpinjcima pa posle opet samostalno.

Samoupravljanje stiglo i u društvo. Menjali se predsednici: Milan Buzaretić, Simo Vuković, Lazar Ajduković, Đorđe Rakaz, Jovan Vuković, Dragiša Obradović, Lazo Živanović, Lazar Čavić.

Priznanja stizala društvu i pojedincima.

Sedamdesetih godina i dalje, ostručila se i primljena u društvo čitava plejada lovaca od kojih su neki i danas aktivni, a nekih više i nema.

  • Pavle Pejčić, Lajoš Sič, Drago Abdulaj, Milan Šormaz, Ivan Belicki, Aleksandar Hanževački, Žarko Stepanović, Mirko Okovački, Dragomir Georgijevski, Miodrag Blitva, Radoslav Đermanović, Radoslav Durajlija, MilanPavkov, Željko Kendrešić, Slavko Popović, Nikola Krstonošić, Mihajlo Petrović, Bogdan Mirosavljević, Mišo Pinter, Karlo Považanj, Vladimir Rajšić, Đorđe Svirac, Mirko Šujica, Ilija Vuk, Živojin Mrđanović, Svetislav Vukosavljević, Savo Šarkić, Zdravko Kolovrat, Stevan Radigović, Jovan Božić, Jovan Čupić, Boško Đurić, Radovan Baćanović, Aleksandar Šoškoćanin, Ljubomir Ajduković,S avo Babić, Dušan Popović, Boško Dabić, Suljo Braha, Stevan Jeremić, Branko Kalaba, Rajo Rakazović, Dušan Skokić, Ljubomir Crnogorac.............

Ispod lovačke kuće tih godina napravljena je i streljana za gađanje glinenih golubova te lovci otpočeli i sa tom aktivnošću. Danas ostvaruju zapažene rezultate i već po tradiciji godišnje se održava nekoliko susreta sa članovima drugih društava.

Lovci VETERANI i nekoliko SREDNJAKA – čuče s leva: Stevan Radigovič, Savo Šarkić, Ilija Vuk,Vlado Rajšić. Sede s leva: Đoko Rakazović, Duško Jovanović, Slavko Pavkov, Ljuboja Buzaretić, Franjo Đapo, Žarko Stepanović, Milan Blatnjak, Drago Abdulaj.

Stoje s leva: Jovica Šormaz, Slavko Popović, Mirko Šujica, Dušan Popović, Đorđe Rakaz-predsednik, Karlo Považanj, Cveto Čupić, NikolaKrstonošić, Milan Pavkov, Jovan Čupić, gost, Zvonko Čukelj, Ivan Belicki

Gornji red s leva: Jovan Vuković, Bogdan Mirosavljević, Radoslav Durajlija.

I kao po nekom pedeset godišnjem istoriskom pravilu te 91. godine potvrdismo balkanski mentalitet i zajedno sa „razbraćom“;pobrkasmo, poremetismo, zapustismo i uništismo, stvorismo neke nove granice, kao da uvek volimo početke bez išta i ičega. Kad uredismo „kakve-takve“odnose, prilagodismo se organizovasmo i latismo lova. Lazo Čavić predsednik. Stariji pomogoše, ostručiše i osposobiše mlade. Zakupismo naše lovište, uredismo staze i bogaze, lovno-tehničke objekte, kupismo zemljišnju parcelu, zablista i nova lovačka kuća

Opština Borovo debelo pomogla.

 

U decembru 2001. godine održana je Svečana sednica povodom obilježavanja osamdeset godina lovstva u Borovu, na kojoj su dodeljena priznanja zaslužnim lovcima.

(Stoje s leva: Lazar Čavić-predsednik, Radoslav Durajlija-zam. predsednika, Đorđe Svirac-ekonom, Mirko Šujica, Đurika Vereš, Đoko Marinković, Svetislav Vukosavljević, Vojo Dugić-blagajnik, Branko Kalaba-lovočuvar.

Čuče s leva Stevan Jeremić i Ljubomir Ajduković-lovnik. Lovačka druženja na visini. Odlazi se u lov u druga društva, primaju se gosti. U lov se vode sve kvalitetniji psi. Lovi se u polju, kanalima, ivacima, šikarama, šumi na vodi. Krupna divljač se namnožila. U lov se nosi sve savremenije oružje.

I lovačke zabave postadoše tradicija.

Društvo se razmahalo, podmladilo, proleti još deset godina i na svečanosti 10.decembra 2011.godine obilježi se devedeseti rođendan. Lovci primiše zahvalnice i priznanja.

Za izuzetan doprinos razvoju lovstva u Borovu kao najviše društveno priznanje dodeljene su PLAKETE Lazaru Čaviću-predsedniku i Radoslavu Durajliji ( na slici s leva )

  

 

Devedeset godina posle-lovci Borova i gosti posle uspešnog lova na divlje svinje

- špic Mlake

Na završetku ove 2011./2012. lovne godine dali smo pozitivnu ocenu dosadašnjem radu, usvojili plan i program za naredni period sa prioritetom unošenja divljači u lovište, završetkom lovačkog doma i stvaranjem uslova za razvoj lovnog turizma, pripremom i prijemom mladih lovaca u društvo, stalnom brigom za očuvanje i zaštitu prirode.

Izabrali smo novi Izvršni odbor s predsednikom Jovanom Okovačkim.

Danas smo stabilno lovačko društvo sa preko šezdeset članova, savremenim gazdovanjem, realnim planovima i verom u bolje sutra uz iskustvo starijih, uzburkana srca mladih, ponosni i zahvalni svojim zaslužnim članovima i spremni za daljnju saradnju sa drugim lovačkim društvima i svim udruženjima i institucijama u Borovu.

ZA SEĆANJA:

Radoslav Durajlija, prof.